Topli Do, Stara Planina - Midžor (2170 mnm), 24 km i Čunguljski vodopad, 21 km

​Stara planina – Vrh Midžor sa svojih 2170 mnm je najviši vrh Stare planine u Srbiji i, trenutno, najviši vrh Srbije nama dostupan. 
Prvi dan, subota: iz Toplog Dola, dolinom Kovani Do, izlazimo do Babinog Zuba. Odatle, nakon duže pauze, izlazimo i na Midžor. Sa Midžora se spuštamo pored vodopada Kaluđerski skokovi nazad u Topli Do. Dužina ture je oko 24 km, sa visinskom razlikom od oko 1400m.
Sledeći dan je dan vodopada. Obilazimo Piljski, Čunguljski i Krmoljski vodopad. Tura ide dolinom Javorske reke, koja se prelazi, odnosno gazi na nekoliko mesta....Tura je dužine od oko 21 km, sa visinskom razlikom od oko 900 m.

Volujak (2336 mnm), Maglić (2379 mnm), 18 km i 17 km

Visokogorska akcija, obilazak najviših i najznačajnijih vrhova Republike Srpske i BiH. Polazak iz Papinog Dola, uspon na Volujak (2336 mnm), a odatle, preko Trnovačkog Durmitora, silazak na Trnovačko Jezero.  Dužina ture je oko 18 km, sa visinskom razlikom od 1000 m. ​Tura obuhvata najlepše predele NP Sutjeska i PP Piva, uključujući i Trnovačko jezero, jedno od najlepših jezera na svetu.
Sa Trnovačkog jezera uspon na Maglić, najviši vrh RS i BiH (2379 mnm). Uspon stazom preko Carevog Dola i preko Crnogorskog Maglića. Silazak na Prijevor, Banjalučkim smerom, koji je u najzahtevnijem delu obezbeđen sajlama. Dužina ture je oko 17 km, sa visinskom razlikom od 1000 m.

Golemi Korab (2765 mnm), Makedonija - Najviši Vrh Makedonije i Albanije, 19 km

​Golemi Korab je visok 2765 m i bio je drugi najviši vrh u SFRJ, a sada je najviši vrh Makedonije i Albanije. Nalazi se na zapadnoj granici Makedonije sa Albanijom. Uspon počinje od Karaule Pobeda, na nadmorskoj visini od 1400m i vodi delom kroz šumu, a onda preko pašnjaka, laganim terenom do samog vrha, sa koga se pruža veličanstven pogled na veliki deo Makedonije i Albanije. Povratak istom stazom. Tura spada u tehnički lake, ali kondiciono teže ture, jer se savladava visinska razlika od skoro 1400 m, dužine od oko 19 km.

Durmitor, Bobotov Kuk (2524 mnm) i Prutaš (2393 mnm), Crna Gora

​Durmitor je među planinarima poznat i po izreci Durmitor - svih planina direktor. Ovo najlepše opisuje ono što Durmitor poseduje - strme, gole stene, jezera „gorske oči“ nestvarnih boja, geološke oblike koji se sreću samo na njemu... Godinama je najviši vrh Bobotov kuk smatran i najvišim vrhom Crne Gore, te je simbol planinarenja i visokogorstva. Bobotov kuk je svakako u programu, i to uspon sa Sedla, sa 1970 mnm, preko Uvite grede, Zelenog vira i Trojne previje, do samog vrha - 2524 mnm. Na najzahtevnijim delovima staza je obezbeđena sajlama, a pružaju se prelepi pogledi na Prutaš, Šarene Pasove, Zubce, Crno i Škrčka jezera, pa sve do Maglića, Kopaonika... Povratak preko Valovitog dola, Ledene pećine, katuna Lokvice na Crno Jezero. Tura je celodnevna, dužina samo 14 km, uspon oko 800m, ali spada u naporne ture zbog velikog dela koji se prelazi po kraškim oblicima reljefa.
Za drugi dan je predviđen uspon na Prutaš, 2393 mnm, jedan od najtraktivnijih vrhova Durmitora. Prutaš je izuzetan vrh, ne samo na Durmitoru, već i šire. Krase ga blage linije grebena, zelene planinske strane, čudesni kosi slojevi ¨prutovi¨, po kojima je i dobio ime. Ako neki vrh na Dumritoru može biti sinonim prijatnog uspona i uživanja u čarobnoj visokogorskoj sredini, onda je to svakako Prutaš. Dužina ture oko 14 km u trajanju od oko 7 sati, sa usponom od 700 m.

Pirin, Bugarska

​Pirin, sa svojim najvišim vrhom Vihren (2914 mnm) i još nekoliko vrhova od preko 2900 mnm, spada u najatraktivnije visoke planine Balkana. Većina planinskog masiva Pirina čini Nacionalni park Pirin, koji od 1983. godine pripada UNESCO prirodnom svetskom nasleđu, što govori dosta o vrednosti ovog masiva. 
Vihren (2914 mnm) je treći najviši vrh Balkana i sam uspon spada u srednje naporne ture, dok prelazak na Kutelo, Končeto i Banski Suhodol spada i u tehnički zahtevnije delove. Tura je dužine od 16-19 km, u zavisnosti od opcije, odnosno da li je moguće, u zavisnosti od vremenskih uslova, izaći na vrhove Kutelo 1 i 2, visine 2909 i 2907 mnm. 

Rila, Bugarska - Musala (2925 mnm) i Maljovica (2729 mnm)

​Rila je veliki planinski masiv u Bugarskoj, a Musala, sa 2925 mnm je njen najviši vrh. I ne samo njen, već i najviši vrh Balkana. Uspon počinje iz poznatog ski centra Borovec, prvi deo se realizuje uz pomoć gondole, koja nas izvodi na 2300 mnm. Odatle, po izohipsi, idemo do Hiže Musala, odakle počinje pravi uspon. Prolazi se pored par jezera, alpinističkog skloništa Everest i preko kamenitog dela se izlazi na sam vrh, na kome se nalazi meteorološka stanica. Sam uspon spada u lakše visokogorske uspone, ali prizori koji se ukazuju duž puta i sa vrha su veličanstveni. Dužina ture je oko 15 km, sa visinskom razlikom od oko 800 m. 
Maljovica je takođe deo NP Rila, nešto niži vrh od Musale, ali ne i manje vredan. Staza polazi sa visine od 1700 mnm i, delom uz reku, a delom po kamenu pored prelepog Eleninog jezera, nas izvodi na vrh Maljovica. Povratak je moguć istom stazom, a moguće je, uz malo više napora, produžiti i do prelepih Rilskih jezera i turu završiti u njihovom podnožju. Dužina ture je oko 22 km, sa visinskom razlikom od oko 1200 m. Malo je duža tura, ali vredi svaki metar.

Triglav, najviši vrh Jugoslavije (2,864 mnm) - Julijski Alpi, Slovenija

​Slovenija je država bogata prirodom koja će nas uvek i sigurno ostaviti bez daha. Kultura i čuvanje tih prirodnih bogatstava je nešto čime se Slovenci zasigurno mogu ponositi. Ipak, kada kažemo Slovenija svima nam na pamet prvo padne Triglav, možda i zbog one pesme „Od Vardara pa do Triglava…“ On je postao simbol ove države i o njemu se i dan danas mogu čuti mnogobrojne legende.
Triglav je troglavi bog ratnik. Sloveni su ga zamišljali kao boga sa tri glave i zlatnim povezima preko usta i očiju. To je sve lepo, ali mi, planinari, Triglav vidimo kao najviši vrh SFRJ i, uvek, veliki izazov. Sam uspon se sastoji iz dva dela, koji su potpuno različiti – prvi, od podnožja do planinarskog doma Kredarica, koji traje od 4 do 6 sati, na koji nosimo opremu za dalji uspon, hranu, vodu, odeću itd. i drugi, koji nas uvodi u stenu, osiguranu klinovima i užadima i dovodi, preko Malog Triglava, na sam vrh – 2864 mnm. Povratak je istom stazom do doma Kredarica, a odatle, Julijske Alpe nam pružaju nebrojene mogućnosti, koje ćemo svakako iskoristiti. 
Uspon spada u srednje teške, ali je potrebna opreznost i pažnja u delu završnog uspona.  Dužina dvodnevne ture je oko 28 km, sa gotovo 2000 m uspona. 

Olimp, Mitikas (2918 mnm) Planina Bogova - Grčka

​Olimp je planina u centralnoj Grčkoj, vekovima poznat kao planina Bogova, boravište Zevsa, odakle on upravlja munjama i gromovima. Realno, to je jedna planinarsko zanimljiva destinacija, sa prelepim pogledom na Egejsko more, nezaboravnim doživljajem izlaska Sunca, gotovo njegovog izranjanja iz Egejskog mora. 
Sam uspon počinje od Prionija, sa 1100 mnm, odakle sa sa stvarima, kroz prelepe terene četinarske šume dolazi do planinarskog doma Spilos Agapitos na 2150 mnm. Odatle, vijugava staza vodi do vrhova Skolio i Skala, sa koga se grebenskim prelazom dolazi na vrh Mitikaš, 2918 mnm, drugi najviši vrh Balkana. Povratak je malo izmenjenom stazom, najpre do doma, a onda i do podnožja. Tura spada u tehnički srednje zahtevne ture, i namenjena je svima koji poseduju prosečnu kondiciju i fizičku spremu.

Visoke Tatre – Rysi (2500 mnm) i Veliki Krivan (2469 mnm), Slovačka

Visoke Tatre- severni i ujedno najviši deo planinskog masiva Karpata koji se pruža duž granice Slovačke i Poljske. Dele se na Niske i Visoke, od kojih veći deo pripada Slovačkoj. U oblasti se nalazi preko 25 vrhova visine iznad 2500 metara, a ukrašena je i sa 85 planinskih jezera. Najviši vrh je Gerlahovski štit (2655m). Mnogobrojne doline, potoci, vodopadi i jezera planini daju izuzetnu lepotu. Planinarske staze u dužini od preko 350 km precizno su ucrtane u planinarsko – turističke karte. Odlično su obeležene, povezane i osigurane, tako da su prilično bezbedne za kretanje, ali oprez je neophodan.
Planiran je uspon na Rysi, vrh koji se nalazi na samoj granici Poljske i Slovačke, i najviši je vrh Poljske, sa svojih 2500 mnm, ali se najčešće penje iz Slovačke, iz Štrpskog Plesa, stazom pored prelepiih jezera, vodotokova, na nekim mestima obezbeđenoj sajlama i lancima, preko Doma pod Risijem...
Staza je lagana, a savladava se visinska razlika od oko 1100 mnm. 
Vrh Krivan nije najviši vrh Slovačke, ali je njen simbol i nalazi se na grbu i zastavi. Staza je slične konfiguracije kao i za Risi, možda je malo kamenitija i na nekim delovima strmija. Uspon je celodnevni, sa samog vrha se vide nepregledna prostranstva Niskih Tatri, NP Velika Fatra… Pored ovoga, na ovoj turi vredi obići i Slovački Raj, NP sa predivnim vodotokovima. 

Šar Planina, Titov Vrh - Makedonija

​Šar Planina je masiv dužine od oko 80 km i ima dosta visokih vrhova ali, iako ne najlepši, najviši je Titov Vrv, sa svojih 2747 mnm, koji je naš cilj. Pored ovog vrha, preći ćemo preko još nekoliko vrhova visine preko 2500 mnm.
Polazak na ovu turu je iz ski centra Popova Šapka, sa 1750 mnm. Odmah počinje strmi uspon uz ski stazu, nakon toga malo blaži do Antena. Odatle, sa 2500 mnm, staza je manje više blago zatalasana, do samog poslednjeg dela, gde je malo strmija. Preko Plavog Vrha, Bakardana stižemo do Titovog Vrha za nekih 6 sati hoda. Povratak je jednim delom istom stazom, a drugim delom drugom rutom. Tura je celodnevna, sa prelepim pogledima na jezera, rečne tokove i na ostale planininske lance. Dužina ture je oko 20 km, sa usponom od oko 1400m, tehnički spada u lake, ali kondiciono u zahtevne ture.
Pored ove ture, planirana je još jedna, na vrh Plat i na Sredni Kamen. Tura je slične konfiguracije, ali je kraća (14km) i prelazi se za 5-6 sati.
Proudly powered by Weebly